Četvrti dan Uhvati film 2019: Ne gledaj dijagnozu, gledaj osobu!

Dugo očekivani premijerni filmski takmičarski program 17. Uhvati film festivala započeli smo 26. septembra u Kulturnom centru Novog Sada pričom o Evropi i evropskim vrednostima. U bioskopskom holu je atmosfera bila pozitivna i vesela, a posetioci su nestrpljivo iščekivali 18 časova kako bi pogledali nove filmove koji menjaju perspektive. 

Uživali smo u projekcijama čak 13 filmova iz Evrope (sinopsis filmova na LINKU): 

• Uliks (Meksiko)
• Teren (Nemačka)
• Trčanje sa Helen (Velika Britanija)
• Kakav je osećaj (Velika Britanija)
• Uzvraćena ljubav (Italija)
• Backbeat (Italija)
• Ćopavko (Italija)
• Kanditat (Danska)
• Glava (Velika Britanija)
• Karlotino lice (Nemačka)
• Izgubljeni (Francuska)
• Dizajn – sposobnost (Španija)
• Kreveti drugih (Španija)

Veče smo potom nastavili iznošenjem utisaka i razgovorom o evropskim vrednostima. Gosti su nam bili: Ana Milenić, menadžerka programa za ljudska prava, socijalnu inkluziju i rodnu ravnu ravnopravnost delegacije EU u Srbiji i Čedomir Cicović, aktivista u invalidskom pokretu.

Iako je zaista teško izdvojiti jedan od čak trinaest emitovanih filmova te večeri, na trenutak se činilo da publika vodi ozbiljnu diskusiju kada je u pitanju film ,,Uliks’’. Neka od pitanja koja su usledila, a koja svakako navode na razmišljanje su: Da li je ribar predstavnik hladnokrvnog sveta ili je pak to sirena? Da li nužno znači da su osobe sa invaliditetom i dobri ljudi? Da li je film moguće posmatrati kao alegoriju? 

Prisutnima se izuzetno dopao i italijanski film ,,Uzvraćena ljubav’’. Publika ga je ocenila kao drugačiji jer ne prikazuje direktno invaliditet nego se tematika invaliditeta provlači kroz emotivnu ljubavnu priču. Drago nam je da su prisutni to zapazili jer invaliditet ne mora uvek da bude glavna tema filma, npr. osobe sa invaliditetom mogu i trebalo bi da budu i statisti u filmovima.
Još jedan sjajan film – ,,Karlotino lice’’ izazvao je neočekivane reakcije publike koja je postavljala najrazličitija pitanja kada je reč o kognitivnom poremećaju percepcije – engl. face blidness: Koliko ljudi na svetu ima ovu dijagnozu? Da li se face blidness odnosi samo na ljudska lica ili i na predmete?

Članica žirija Tatjana Stojšić Petković zaključila je da je svaki film značajan, ali da je najemotivniju reakciju doživela tokom i nakon gledanja filma ,,Ćopavko’’

– Plakala sam kao kiša bez obzira što film gledam po drugi put. Doživljaj je potpuno drugačiji ispred bioskopskog platna!, rekla je Tatjana i dodala da je od izuzetne važnosti i film ,,Kanditat’’ koji govori o degradaciji ljudi sa mentalnim invaliditetom. Ovaj film nosi snažnu poruku koju ne smemo zaboraviti: Nemojte gledati dijagnozu, gledajte osobu!

Prisutni gosti zatim su govorili o evropskim praksama pristupačnosti. Složili su se da su prava osoba sa invaliditetom u Srbiji u stagnaciji, a u odnosu na evropske zemlje u zaostatku. Ana Milenić je objasnila kako se Delegacija EU u Srbiji trudi da svojim projektima što više doprinese poboljšanju prava osoba sa invaliditetom. Čedomir Ciciović je pak istakao  Holandiju kao dobar primer jer se pobrinula da osobe sa invaliditetom imaju mogućnost da ostvare svoja prava, najviše u obrazovanju i zapošljavanju. Prisutni su na kraju zaključili da upravo projekti kao što je naš Festival doprinose promenama, ali da promene moraju dolaziti i direktno od samog državnog sistema.

Četvrti dan Festivala organizovan je u saradnji sa EU info pointom Novi Sad. 

Fotografije Photo By MTomic

Gordana Lasković