Osobe sa invaliditetom i partnerske veze – Katarina Cimbaljević
Invaliditet, predrasude i stereotipi koji prate ovo pitanje, i dalje su kontroverzna tema. Dok god živimo u prilično konvencionalnom društvu, ne preterano tolerantnih shvatanja, razgovori o odnosu društva prema osobama sa invaliditetom, neće presušiti.
Upravo iz ovog razloga, pokrenuli smo i temu partnerskih veza osoba sa invaliditetom. Kako se gleda na ove veze? Postoje li neki stereotipi o tim odnosima? Pitanja su bila postavljena mladima iz Novog Sada, koji su pokušali da daju svoje najjasnije, najsažetije, i pre svega najiskrenije mišljenje.
žensko, 19 god
– Nisam sigurna da li bih mogla biti sa osobom sa invaliditetom. Moji hobiji, zanimanja i stvari koje radim u slobodno vreme zahtevaju dosta pokretnosti u svakom smislu, zato bi to možda predstavljao najveći problem. Iako smatram da je osobama sa invaliditetom teže da nađu partnera, poznajem jednu devojku, s kojom, doduše, nisam toliko bliska, ali koja, čini mi se, ima potpuno dobar odnos u svojoj vezi. Skroz normalno gledam na takve parove, ali i na one gde obe osobe imaju invaliditet. Želim im sve najbolje. Ništa ne mora da predstavlja prepreku u takvim vezama.
muško, 19 god
Znam par ljudi sa telesnim invaliditetom koji se odlično snalaze u društvu i često su veoma dobro prihvaćeni. Ne verujem da je čest slučaj, ali imaju i ljubavne veze. Doduše smatram da su to ipak retki slučajevi, jer im je definitivno teže da nađu partnera nego onima koji nemaju taj problem. I na parove gde oba partnera imaju invaliditet gledam kao i na sve druge parove, nek im je sa srećom. Ja bih mogao biti u vezi sa osobom sa invaliditetom, ali sve zavisi od vrste invaliditeta. Ako je telesni invaliditet, ne bi mi bio problem da prevaziđem to. Mentalni, sa druge strane, ne bih mogao.
Smatram da ne postoje nikakve predrasude za osobe sa invaliditetom ili uopšte za njihove veze. A ako i uopšte postoje, to ne valja. Veza je veza, nemam razloga da je klasifikujem po tome da li neko u toj vezi ima neku vrstu invaliditeta. Isto kao što radim za bilo kakve rasne, religijske i seksualne osobine kod ljudi koji su u vezi sa nekim. Ako su osobe sa invaliditetom već u vezi sa osobom koja ili ima ili nema takav vid problema, mislim da je taj par prevazišao takav vid problema na samom startu, kad su odlučili da stupaju u vezu. Možda im je najveći problem da nađu ljude koji im neće zameriti na njihovim razlikama od drugih.
žensko, 19 god
Nikad nisam imala priliku da budem u situaciji da budem sa osobom koja ima invaliditet, ali mislim da ne bih bila. Mislim da sam previse živahna osoba puna „avanturističkog“ duha, i da bi me u tom smislu takva osoba sputavala. Iako ne znam ni jednu osobu sa invaliditetom i nisam direktno videla kakvi mogu biti odnosi u vezi, smatram da ljudima sa invaliditetom nije teže naći partnera. Ako nekog voliš, to nikad ne treba da predstavlja problem. Ljubav ne postavlja pitanja. Naravno, postoje i predrasude. A što se tiče ovih veza, mislim da je najveća predrasuda ona u vezi sa neispunjavanje seksualnih obaveza. Postoje i prepreke, da, ali sve zavisi od osobe do osobe.
žensko, 19 god
Divim se parovima gde jedna ili obe osobe imaju invaliditet, pogotovo onoj osobi koja nema invaliditet, jer to pokazuje njenu humanost i toleranciju, kao i ljubav. Ja ne bih mogla biti u takvoj vezi, jer znam da bi mi falilo to što bi ta osoba uvek na neki način bila zavisna od mene i ja bih imala neku nadmoć nad njom, sto ne želim. Želim nekog sa kim ću biti ravnopravna. Iako ne poznajem ni jednu osobu sa invaliditetom, mislim da je takvim ljudima teže da nađu partera. Smatram da je definitivno najveća prepreka to što partneru bez invaliditeta može da postane teško da se stalno o nekome brine, pošto te veze zahtevaju više truda.
muško, 18 god
Ne znam niti jednu osobu sa invaliditetom i zapravo nisam imao priliku da vidim dvoje ljudi u vezi od kojih je jedna osoba sa invaliditetom, ali smatram da verovatno teže nalaze partnera. Iako ja lično ne bih imao problem da budem sa osobom sa invaliditetom, veliki broj ljudi ne deli moje mišljenje.
žensko, 18 god
Verovatno bih bila u vezi sa osobom sa invaliditetom, ali ne mogu znati dok se ne nađem u takvoj situaciji. Ako mi se neko dovoljno svidi da ja uđem u vezu, onda takvo nešto ne utiče na moju odluku. Takođe, smatram da invaliditet ne predstavlja odlučujuću okolnost što se tiče nalaženja partnera. Neki ljudi jednostavno lakše nađu vezu, neki teže, bez obzira na takvo nešto. I opet, ako se nađe prava osoba, takvo nešto nije bitno, a svako drugi kome to smeta nije ni potreban. Ljude može malo da uplaši na prvu loptu, ali to ne znači da ne ulaze u vezu sa osobom sa invaliditetom jer su loši, već nisu dovoljno upoznati sa tim. Svaki par je drugačiji na svoj način i sve je to ljubav. Gledala bih na takve parove kao i na svaki drugi par. A, ukoliko je samo jedna osoba sa invaliditetom, a druga ne, na tu drugu gledam kao na vrlo hrabru, posvećenu i lojalnu osobu. Jedinu prepreku koju vidim u ovakvim vezama jeste količina vremena kojuosoba bez invaliditeta treba da posveti osobi sa invaliditetom, i nemogućnost da se zajedno bave nekim aktivnostima.
Kao što su ispitanici napomenuli u svojim odgovorima, osnovni problem pitanja partnerskog odnosa osoba sa invaliditetom, jeste neznanje. A međusobno upoznavanje i razumevanje, moguće je razvijati organizovanjem radionica, razgovora i predavanja, na kojima bi svi građani/ke imali mogućnost da više nauče o invalidnosti i toleranciji.